Повратак на врх
Иако је пролеће одавно прошло, некако је нашло начина да нас почетком септембра изненади својим јесењим рухом у виду конкурса Књижевног клуба „ Велимир Рајић“. Конкурс је био расписан маја месеца, али свечана додела награда је била планирана почетком ове школске године, па је пролеће просуло своје боје по јесењем лишћу и изнедрило прво и друго место на литерарном конкурсу везаном за пролећна ишчекивања. У категорији старијих разреда, прво место је освојио ученик 8. разреда Немања Марковић, док је друго, у истој категорији освојила Анастасија Павловић. Њиховој срећи није било краја, кад су сазнали да је и њихов ментор, професор српског језика Марија Петровић, по трећи пут постала носилац престижне награде под називом „ Чика Бобијево перо“.
И после, ко каже да пролеће не може да просветли јесење боје?
И ове школске године , зазвонилo је весело школско звоно и позвало ђаке у клупе. По први пут су неки малишани ушли у школу и упознали своју учитељицу.
Свечаним и пригодним програмом који су спремили ученици четвртог разреда, малишани су се упознали са догађајима који их очекују у школи. На весео и другарски начин су им представљени наставни предмети које ће сретати током школовања. Уз песму, рецитовање и топлу добродошлицу, прваци су из свечане сале кренули са својом учитељицом у своју учионицу. Још једна генерација ђака на Алексиначком Руднику је кренула у животну авантуру и освајање знања.
учитељица Александра Милинчић
Ученици наше школе настављају да нижу успехе на Међународним литерарним конкурсима. Овог пута представљамо вам Немању Марковића, ученика 7. разреда добитника 3. награде на конкурсу под називом „ На крилима маште“ у Сремској Митровици и Вука Миленковића, такође ученика 7. разреда, добитника 1. награде на конкурсу „ Љубав није само реч“ у Калуђерици. Обојица су до сада успешно представљали нашу школу на свим конкурсима и ово нису једине награде. До сада , путем сајта и друштвених мрежа, извештавали смо вас о њиховим песничким успесима. Њихов таленат је очигледан, а према речима њиховог ментора и наставнице српског језика Марије Петровић, они су идеалан пример како таленат уз рад може уродити плодом и развити се у средини где се писана реч и не цени толико. Докле год има оних који негују и воле писану реч, верују у њену снагу деловања, дотле има наде за праве вредности и исцељење.
Вуку и Немањи желимо од свег срца да наставе са низањем успеха, да им никад не пресуши инспирација и никад не посустану у намери да буду велики песници.
На Републичкој смотри „ Читалића 2019“ која се одржавала у Мачкату 25. и 26. маја учествовали су финалисти из наше школе у категорији за најбољи елктронски часопис, најбољи Читалачки дневник и категорији Кликераша и том приликом освојили 1. место у категорији часописа„ Дигиталних Читалића“ и 3. у категорији Читалачког дневника.Часопис под називом „ Змајев ковчег магичних прича“ радили су ученици литерарне секције са ментором Маријом Петровић и педагогом Јасмином Марковић као техничком подршком, а читалачки дневник Јања Бојовић ученица 2. разреда са ментором Виолетом Ђорђевић. Радионица учитељице Наташе Богдановић је похваљена. Поред учешћа у такмичарском делу, финалисти су имали прилику да се забаве кроз радионице, дружење са песницима, игру, представу, али су учествовали и у реализацији штанда чији је домаћин био ( према њиховом избору) Велимир Рајић са Косаром Бобић и Милицом Веселиновић. Штанд је осмишљен као виртуелни музеј са реквизитима из тог периода уз костиме, накит, фотографије, писма, дневник песника, личне ствари, песме. Ученик који је глумио Велимира Рајића, Вук Миленковић, рецитовао је његову чувену песму „ На дан њеног венчања“ и евоцирао успомене на тешке тренутке из живота овог песника. Измамио је покоји уздах, али је и показао какви су каваљери били мушкарци из тог времена.
Јасно је да су се финалисти и њихови ментори заиста дивно провели. Вратили су се са лепим утисцима и плановима за наредну годину.
Сваке године у оквиру „Змајеве недеље“ која претходи Дану школе, реализује се нека активност која слави писану реч. Ове године част да тако нешто уради припала је „вечитом дечаку“, песнику Власти Ценићу који је са одушевљењем прихватио позив наставнице српског језика и дошао да се дружи са малишанима наше школе.
Уз песме на дијалекту, мало глуме и смеха, игру са директорком наше школе и учитељицама, али и интеракцију са малишанима, овај увек насмејан песник направио је сјајну атмосферу у школи. Малишани су тражили песму више, постављали питања, певали и рецитовали заједно са Властом, громогласно аплаудирали и учествовали у игри речима коју је песник спремио.
Публику је понела магија писане речи. Нема детета које се није пронашло у неком стиху, нема ни учитељице, ни наставника који се није на тренутак вратио у детињство захваљујући чаробним речима овог песника...
Било је ово заиста сјајно дружење вечитог дечака са малишанима које ће се дуго памтити.