Било би лепо увести обичај да једном седмично ученици наше школе посећују позориште и на тај начин се упознају са овом уметношћу. Уколико је то неизводљиво из неког разлога, онда позориште треба довести к њима. Не постоји ништа лепше од саме интеракције глумаца са децом, од чаролије која се ствара на сцени, од знатижељних очију деце која једва чекају да виде шта ће се даље десити на позорници, од стицања сазнања да је позориште синоним за живот. Колектив наше школе то зна, а знају и ученици, јер није први пут да позориште долази код нас. Овога пута су се представили представом „ Семафорко“ и то поводом обележавања „ Дечије недеље“. Малишани нису скидали осмех са лица. Учествовали су у разговору са глумцима, помало глумили, одговарали на питања, јављали су се. Видело се да су срећни. Представа је била едукативног карактера. Држала је пажњу све време.

Није ни чудо што је на крају побрала све симпатије публике да су дечаци себе почели поистовећивати са главним јунацима у представи.