ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ НАШЕ ШКОЛЕ!
У четвртак 10.3. 2022. године ученици наше школе су под вођством наставница страних језика Весне Димитријевић и Сање Тошић посетили путујућу изложбу под називом " Караван за климу" која је протеклих пар недеља гостовала у нашем граду. Као домаћин и својеврсан водич на овој интересантној и интерактивној изложби на тему очувања животне средине придружила им се наставница Ангелина Митровић из ОШ " Љупче Николић" и ближе их упознала са концептом и значајем ове изложбе.Специфичност ове изложбе је, између осталог, и у томе што је двојезична тј. експонати су представљени и на француском и на српском језику пошто се читав пројекат реализује уз помоћ Амбасаде Француске у Београду. Ученици су уживали у интерактивним деловима поставке и сазнали много тога о угроженим биљним и животињским врстама као и о томе како сами могу допринети очувању биодиверзитета у нашој земљи. С друге стране, наставнице су добиле идеју како да унапреде сарадњу између две школе. Била би штета не наставити истраживање на ову тему у циљу ширења свести о значају климатских промена. Следе нам још интересантнији пројекти слични овом.Унапред се радујемо.
Дана 03.03.2022. године у ОШ ,,Јован Јовановић Змај“ на Алексиначком Руднику обележен је Светски дан енергетске ефикасности у сарадњи са наставником географије Савом Стевановићем и ученицима VI разреда.
Енергетска ефикасност подразумева одређене мере и понашања, чији је циљ да се потрошња енергије сведе на минимум, а да се при томе не наруши основни ниво комфора. Начин производње електричне енергије утиче на климу и животну средину. Бити енергетски ефикасан данас је модел понашања у најразвијенијим државама света и постаје све више одраз културе. У Србији се годишње потроши два и по пута више струје од светског просека по јединици друштвеног производа. Развој било које привреде незамислив је без енергије. Међутим, већина држава не располаже довољним количинама
потребних енергената већ их увози. Годишње потребе за примарном енергијом у Србији износе око 16 милиона тона еквивалентне нафте. Највеће количине енергије наша држава добија прерадом лигнита у термоелектранама (око 70%), а затим помоћу енергије воде у хидроелектранама (око 30%).
Изворе енергије делимо на необновљиве и обновљиве. Необновљиви извори енергије су они који се формирају током дугог геолошког процеса, тако да постоје и данас у ограниченим количинама и када се једном искористе не могу бити поново расположиви за потрошњу. У њих спадају фосилна горива (нафта, природни гас и угаљ) и нуклеарна енергија (руда уранијума). Обновљиви извори су посебна ресурсна категорија која има могућност самообнављања, односно када се једном искористе могу да постану, након одређеног временског периода, поново расположиви за употребу. У ову групу спадају: вода, ветар, сунчева енергија, геотермална енергија, биомаса, шумски ресурси и земљиште.
Oбележавање Дана матерњег језика је у нашој школи постало некако традииционално. Наиме, већ четврту годину заредом наставница српског језика у матичној школи на Алексиначком Руднику Марија Петровић организује занимљива интерактивна предавања где ученике кроз игру и дебату подсећа на значај и улогу матерњег језика. Са кратким освртом на историју језика, Вуков рад и проблем скрнављења нашег језика кроз слагалицу и стихове, али и жаргонизме и гејмерску терминологију,
наставница је успела да ученике седмог и осмог разреда наведе на размишљање какав је статус нашег језика данас. Где смо на мапи рангирани кад је у питању национални идентитет и има ли уопште потребе уводити туђе речи у српски? Да ли називи продавница треба да буду исписани ћириличним или латиничним словима и које се то најчешће језичке грешке поткрадају нама у говору? Ово су само нека питања којим су се ученици данас бавили.
Признаћете да је тема веома сложена и да се њом треба свакодневно и кроз наставу бавити. Наредне године видећемо мишљења нових генерација.
Често се били у прилици да чујете како се читањем књига бежи од стварности, да књиге пружају уточиште и подржавају бег читалаца од стварности. Ипак, књиге су често ту да нас, управо, суоче са реалношћу и сопственим проблемима, па и нама самима, а врло често дају одговоре и помажу у решавању проблема.
Колико сте пута чули да је читање за ум исто што и вежба за тело, а с обзиром на ону стару изреку „у здравом телу, здрав дух“, морамо се трудити и подједнако развијати и телесну и духовну страну, не бисмо ли успели да достигнемо склад и равнотежу, унутрашњи мир и задовољство. Сигурни смо, много пута!
Из тог разлога, поводом Националног дана књиге ученици старијих разреда са предметним наставником српског језика Маријом Петровић организовали су низ активности почев од интерактивног предавања, игре асоцијација, до читања делова из омиљених књига и рецитовања самих наставника. Учешће у реализацији ових активности узеле су и наставница математике Радмила Станковић , наставница енглеског језика Весна Димитријевић и библиотекарка Марија Раденковић. Дакле, циљ свих реализованих активности био је да се младима укаже на улогу и значај књиге у човековом животу, да се укаже на могућност налажења уточишта од свега, на спознају лепоте књижевно-уметничког дела и постојање читалачке културе. Стога зашто је важно читати?
ü Читањем повећавамо фонд речи, па и способност усменог и писменог изражавања властитих мисли и идеја.
ü Књига је средство које нам не сервира готову слику - за време читања мозак ради, а то што ради, значи да увежбава своје способности.
ü Током читања, неизречено садржи више информација од изреченог, писци често права значења и праве поруке обликују у поређења, метафоре и остала стилско- изражајна средства.
ü Читање захтева пуну концентрацију уколико желимо да схватимо редослед радње, однос међу ликовима и откријемо поруке између редова.
ü Омогућава нам путовање кроз време и један је од начина како можемо доживети различита места и уживети се у живот прошлих времена или народа.
ü Читајући проширујемо своје знање и пунимо свој мозак информацијама.
ü Поједини ликови из књиге могу нам постати узор у свакодневном животу.
ü Читање подстиче развој духовитости код младог читатеља.
ü Развија радозналост (читајући занимљиве књиге, не можемо је испустити из руку јер нас занима што ће се сљедеће догодити).
Национални дан књиге нас је подсетио на све то.
Широм света се 21. фебруар обележава као Дан матерњег језика како би се подигла свест о значају истог. Како би испунили слободно време током распуста, ученици старијих разреда у Рутевцу добили су задатке да осмисле на који начин ће обележити овај дан и како ће представити свој језик и потребу за његовим очувањем. Свака група је била посебна и креативна и на јединствен начин дала свој допринос. Сведоци смо да језик
као жива категорија трпи бројне измене, а употреба страних речи постала је свакидашњица. Са циљем да се укаже на то, ученици шестог разреда под слоганом Чувајмо наш језик осврнули су се на стране речи које свакодневно користе у свом речнику и упоредили их са домаћим. Поред тога, ученици осмог разреда приказали су дијалекте који јесу, а и оне који нису ушли у стандард српског језика, док је друга група приказала конструкције које се често погрешно пишу и говоре. Они најмлађи бавили су се истраживачким радом и забележили како речи мајка и језик звуче на другим језицима. Уживали смо сви заједно у обележавању овог важног датума!
ПРОЈЕКТИ
