Повратак на врх

foto1 foto2 foto3 foto4 foto5
ДОБРОДОШЛИ НА САЈТ НАШЕ ШКОЛЕ!

zaboravljen način komunikacije "Сматрајте ме непоправљивим романтиком, али ја заиста волим да пишем писма...Волим да сваку реченицу прекријем искреном емоцијом, обучем је нежно у љубав и то онда кад преда мном оживи лице оне којој пишем...Волим да попут Пушкина седим за столом и уз светлост свеће поред мастила и пера, старе хартије пишем из срца, из душе о скривеним тајнама које ником нисам рекао..."

Не, ово нису речи неког познатог писца. Ово су речи једног ученика који је тако говорио на данашњој радионици посвећеној писању писама. Ова назови уметност је давно престала да се примењује. Леп рукопис, миришљави папир, восак, реченице иза којих се назире љубав замениле су кратке СМС поруке, емотикони, слике, штуре реченице хладне и далеке, скраћенице које не откривају дубину осећања онога ко пише. Зар није лепше ишчекивати писмо с великим узбуђењем, читати реченице са дубоким уздахом тумачећи правилно искошена слова испод којих се назире лик особе која пише? Зар није романтично замишљати шта та особа тренутно ради и у писаној форми јој открити мисли које вас окупирају? pismo

О томе, али и о многим другим занимљивостима везаним за писање писма, говорила је данас наставница српског језика Марија Петровић.

Наставница је дошла на идеју да на данашњи Светски дан писања писама приближи ученицима старијих разреда овај заборављени начин комуникације и то кроз приказ најпознатијих писама у светској и нашој књижевности, али и кроз писма еминентних уметника попут Пикаса, Винсента ван Гога, па чак и књижевних јунака и историјских личности... Користећи архивску грађу, видео записе, папир и оловку успела је да ученике заинтересује за писање писама анализирајући Татјанино писмо Оњегину, Јесењиново писмо мајци, писмо Андреаса Сама господину Беркију, Вањкино писмо деки, Пикасово писмо пријатељици, Гетеово Шарлоти...Инсистирала је на емоционалном доживљају садржаја не би ли ученицима предочила разлику између такве врсте комуникације и данашње преко друштвених мрежа. Час је био врло занимљив. Ученици су касније и сами писали писма и гласно читали...Уз то сазнали су и да је недавно продато писмо написано на Титанику неколико сати пре његовог удара у санту леда. Писмо је лицитирано и продато за 119.000 фунти!

Али поента није у томе, већ у самој лепоти писања....

IMG 103952dff5e33281ca85c2cd54e1e10d V Дана 22. априла 1970. године 20 милиона Американаца изашло је на протесте против игнорисања еколошких проблема и захтевало нови приступ заштите наше планете. Данас у преко 150 држава света 22. април се обележава као ,,Светски дан планете Земље”.

Површина наше планете износи око 510 милиона км2, од чега 149 милиона км2 (29%) чини копно, а остатак, односно 361 милион км2 (71%) водене површине. На основу старости појединих стена научници процењују старост планете на око 4,5 милијарди година. Земља има облик геода који је спљоштен на половима и испупчен на екватору, а на обликовање њене површине утичу унутрашње силе (Земљина топлота и Земљина гравитација) и спољашње силе (вода и ветар) које проузрокују бројне ерозије.

Овогодишња тема и један од великих проблема са којим се суочава наша планета је глобално загревање. То је процес мењања (повећања) температуре Земљине атмосфере услед антропогених IMG c3e6d80f5556a1090890b562610e334c V (људских) фактора. Главни узроци оваквих процеса су: емисије штетних гасова стаклене баште (углавном CO2 - угљен-диоксида и CH4 - метана), сагоревање фосилних горива у енергетске сврхе, пољопривредна производња, производња материјала и крчење шума. Такође глобално загревање доводи до топљења пермафроста (стално замрзнутог тла) који у Свалбарду чува последње узорке Шпанске грознице и морског леда, као и повлачење планинских ледника. Поред тога узрокује и јаче олује и дуже временске екстреме (нпр. суше). Све те елементе у својим презентацијама су документовали ученици 6. разреда Коста Стошић, Павле Вилчек и Урош Кадрић и то пред ученицима старијих разреда, директорком и другим наставницима. Њих је спремио наставник географије Сава Стевановић. Презентације је пратила и поставка ликовних радова наставнице Александре Павловић која је са ученицима на врло креативан начин представила проблем глобалног загревања.

Имамо само једну планету, другу немамо, а нећемо је ни добити у некој скоријој будућности. Из тог разлога морамо је чувати како би је оставили у бољем стању будућим генерацијама.

доситеј 1 Дана 7. априла 1811. године умро је Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште.

Световно име било му је Димитрије. Школовао се у родном Чакову и Темишвару, где је учио занат. Напустивши фрушкогорски манастир Хопово, где је био замонашен, радио је као приватни учитељ, највише по српским местима Далмације и уТрсту и Бечу. Научио је више страних језика, студирао на универзитетима у Лајпцигу и Халеу, и био је вероватно најученији Србин свог времена, уз Јована Рајића. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија (министар просвете) у Србији. Знања и идеје модерне Европе његовог времена уносио је у народ, како би га просветио и упутио ка напретку, доситеј чак је донео у Србију и неке пољопривредне културе. Његов књижевни рад означио је отварање нове епохе у историји српске књижевности. Дела: “Живот и прикљученија”, “Басне”, “Христоитија”, “Совјети здраваго разума”, “Собраније”, аутор је свечане песме “Востани Сербие”. Његова сабрана дела у 10 томова, у издању Глигорија Возаровића, објављена тридесетих година 19. века, прва су сабрана дела у српској култури уопште. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.

У његову част ученици осмог разреда су имали задатак да напишу литерарни рад на тему „ Одјеци Доситејевих мисли у мени“ чиме би одали пошту делима овог великог просветитеља. Уз презентацију и читање радова подсетили су се идеја које је пропагирао и порука из дела која је за собом оставио. Био је ово омаж великом српском просветитељу.

доситеј 1 Дана 7. априла 1811. године умро је Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште.

Световно име било му је Димитрије. Школовао се у родном Чакову и Темишвару, где је учио занат. Напустивши фрушкогорски манастир Хопово, где је био замонашен, радио је као приватни учитељ, највише по српским местима Далмације и уТрсту и Бечу. Научио је више страних језика, студирао на универзитетима у Лајпцигу и Халеу, и био је вероватно најученији Србин свог времена, уз Јована Рајића. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија (министар просвете) у Србији. Знања и идеје модерне Европе његовог времена уносио је у народ, како би га просветио и упутио ка напретку, доситеј чак је донео у Србију и неке пољопривредне културе. Његов књижевни рад означио је отварање нове епохе у историји српске књижевности. Дела: “Живот и прикљученија”, “Басне”, “Христоитија”, “Совјети здраваго разума”, “Собраније”, аутор је свечане песме “Востани Сербие”. Његова сабрана дела у 10 томова, у издању Глигорија Возаровића, објављена тридесетих година 19. века, прва су сабрана дела у српској култури уопште. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.

У његову част ученици осмог разреда су имали задатак да напишу литерарни рад на тему „ Одјеци Доситејевих мисли у мени“ чиме би одали пошту делима овог великог просветитеља. Уз презентацију и читање радова подсетили су се идеја које је пропагирао и порука из дела која је за собом оставио. Био је ово омаж великом српском просветитељу.

библиотека 1 Custom Да читање није прецењено говори иницијатива и ентузијазам библиотекарки Иване Павковић и Маје Лазић које су издвојено одељење библиотеке „ Вук Караџић“ на Алексиначком Руднику претвориле у праву малу оазу мира и спокојства за све љубитеље писане речи. У веома пријатном амбијенту налик на оном из зборнице у филму „ Лајање на звезде“ омогућиле су малишанима да окружени књигама могу да читају своје омиљене наслове, ваде белешке, пишу домаће задатке, праве Читалачке дневнике. Кроз занимљиве радионице, едукативне разговоре о писцима и песницима, садржајима књига успеле су да свет књига приближе чак и оним ученицима који читање баш и не воле. Ми смо се у то уверили посетивши их у четвртак 21. 04. 2022. године. Уживали смо у препорукама књига, разговору са Иваном, читању одломака. Наставница српског језика Марија Петровић је са петацима обишла рафове са књигама и уверила се у одличан избор књига који ова библиотека нуди. Посетите је! Уживаћете колико и ми!

библиотека 2 Custom

ПРОЈЕКТИ

zdravo rastimoeko

5

Skola bez nasilja

 

 leadersshowcase school

skola buducnosti

jedan u milion

dils

profesionalna orijentacija

 

druga sansa 640x279