Станислав Винавер је написао: „ Поезија је небески мед што капље из невидљивих саћа које стварају душе!“. И заиста. Ако боље размислимо, поезија заиста својом слаткоћом попут меда лечи, смирује, невидљивим нитима милује срца читалаца, окрепљује их и додирује им душу. Има моћ да допре до најскривенијих осећања, моћ да читаоце разоткрије и потпуно оголи. А о томе, о њеној улози и значају у нашој и светској књижевности и о још много чему, са ученицима старијих разреда причале су наставнице српског, француског и енглеског језика и то на Светски дан поезије.

Наставнице су рецитовале стихове познатих светских, али и српских песника, говориле су о њиховим животима и на који су начин њихова песничка остварења обележила читаве епохе. Инсистирале су на препознавању стилско-изражајних средстава, уочавању ритма и мелодичности не би ли сами ученици увидели лепоту и спознали уметничку вредност песама. Учионицама су се орили стихови Жака Превера на француском, енглеском и српском језику, рецитоване су и песме Пушкина, Јесењина, Мајаковског на руском, али и песме Мике Антића, Дучића, Ракића, Шантића, Велимира Рајића, Десанке Максимовић...Ученици су уживали у сјајним изведбама да би касније и сами покушали да напишу песму. Умеће писања је зависило од тренутка и инспирације. Ређале су речи, стихови, строфе ....Пред ученицима стварала се песма...

Био је то јединствен процес стварања. На Светски дан поезије, сви су били помало песници. Није било изузетака .Ученици су завирили у магични свет поезије и он им се веома допао.

ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ