У последње време пребрзо живимо, заборављамо праве вредности, површно приступамо стварима и себи. Потребно је понекад застати, завирити у себе и подсетити се ко смо, одакле долазимо, куда се крећемо. Одговоре на ова питања традиционално некако увек проналазимо када обележавамо школску славу Светог Саву. Некако тада, уз сечење славског колача, проповед свештеника, химну Светом Сави, Светосавску академију, пред иконом овог просветитеља и уз мирис тамјана и дим кандила појаве се одговори на питања која смо заборавили.

Ове године, то подсећање на исконску доброту у нама, исправан пут којим би требало се крећемо било је помало необично због поштовања епидемиолошких мера. Како у матичној школи, тако и у свим осталим издвојеним школским јединицама школска слава је обележена скромно уз кратак свечан програм и ограничен број гостију. Ипак, нису изостала обележја православља попут славског колача, жита, свеће, кандила, свештеника и колачара. Свештеник је одржао врло поучан, мотивациони говор о животу и раду Светога Саве, а потом су ученици интерпретирали све оно што знају о лику и делу овог архиепископа кроз песме, рецитације, монологе...Дух светосавља се осећао у сваком углу школе, а посебно онда када су најуспешнијим ученицима на Светосавском конкурсу додељене награде и дипломе. Свако од присутних је имао прилику да се замисли над својим делима и препозна искру светосавља у себи.

Зато је прослава школске славе узвишен, свечан и леп чин за све присутне. На тренутак заустави време и оголи нам душу дајући нам одговоре на питања ко смо, одакле долазимо и куда смо се упутили.