Постојање неких ствари се некад само од себе подразумева. Често заборавимо да поставимо себи питање одакле оне ту и како су настале. Да ли су одувек постојале и ако нису, како су стекле данашњи облик. Одговор на та питања нуде јубилеји. Они праве кратак осврт на све оно што се десило у прошлости, подсете нас на тренутак да смо и ми део историје стварања тих ствари.

Ове године наша школа обележава 75. годишњицу свог постојања. Овај податак, можда, не би био толико значајан да се у њему не крију и године настанка школа у издвојеним школским јединицама. Зато се треба вратити на сам почетак и далеку 1841. годину када је настала школа у Вукашиновцу.

Била је прва школа у моравском делу Србије која је окупљала велики број ученика из околних села. Одмах за њом на тлу познатом по шанчевима Илије Барјактаровића настала је и школа у Делиграду, да би убрзо затим, недалеко од ње у приватној кући била подигнута и школа у Бобовишту. Њу су у почетку похађали само дечаци, а онда је дошло до преокрета по завршетку Првог светског рата и уследио је упис и девојчица. Рутевац је изнедрио школу далеке 1903. год. и то захваљујући учитељу Ратку Жунићу чије је име дуго школа носила. Школа у Брадарцу је сазидана нешто касније, а на Алексиначком Руднику најкасније, 1944.године. Разлог томе није што за то није било услова, већ што је садашња зграда била намењена образовању рудара. Свих пет школских јединица на челу са матичном школом и данас успешно одолевају зубу времена.

Одржала се захваљујући деци и наставницима, учитељима који су озбиљно схватили свој позив и задатак просветних радника. Наставила је традицију дугу више од пола века и изнедрила мноштво успешних, вредних и добрих људи.

Драго нам је што смо и ми део саге о школи која траје, ево, већ 75 година...